Житије
Свети свештеномученик Василије био је презвитер (свештеник) Цркве у граду Анкири у Галатији (данашња Анкара, престоница Турске), у ИВ веку. Ревносно је проповедао Христа и утврђивао вернике у православљу, нарочито у кратком, али бурном периоду владавине цара Јулијана, доцније названог Отпадник, који је, иако подигнут у хришћанској вери, после ступања на престо 361. године покушао да обнови незнабожачко идолопоклонство као државну религију и врати Римско царство старим боговима, надајући се да ће тако зауставити незаустављиво ширење хришћанства које је његов претходник Константин Велики дозволио.
За разлику од ранијих отворених прогона, Јулијанова политика била је суптилнија — није директно наређивао масовна погубљења, већ је кроз законске и административне мере (попут забране хришћанима да предају класичну књижевност, или давања предности незнабошцима при државним службама) покушавао да постепено ослаби Цркву и врати друштво старим култовима. Свети Василије је јавно и отворено обличавао то прикривено безбожје, не бојећи се да критикује самог цара, и храбрио хришћане Анкире да остану верни Христу упркос притисцима који су, иако мање крвави од ранијих прогона, и даље представљали озбиљну претњу.
Због те отворене и неустрашиве критике био је ухваћен и изведен пред власт, која га је позвала да се одрекне вере и подржи цареву политику обнове паганства. Када је он то одлучно одбио, подвргнут је страшним и дуготрајним мучењима осмишљеним да га сломе, али је остао непоколебљив, хвалећи Бога усред самог страдања уместо да моли за милост. Најзад је предао душу Господу, примивши двоструки венац — свештенички, за верну службу Цркви, и мученички, за постојаност до саме смрти. Поштује се као постојани исповедник вере у времену када је прогон променио облик, али не и суштину.
Празновање
Празнује се 4. април по новом календару (22. март по старом).