Житије
Свети Корнилије био је римски војни старешина, капетан (сотник) такозване италијске чете у приморском граду Кесарији Палестинској, где је било седиште римске управе над Јудејом. Иако незнабожац по рођењу и припадник народа-освајача, био је човек побожан, искрено богобојажљив и, према сведочанству саме Књиге апостолских дела, милостив према јеврејском народу коме је давао многе милостиње и постојан у свакодневној молитви Богу, иако још није познавао пуну Истину о Христу.
Због те чистоте срца и искрене богобојажљивости, удостојио се да му се у виђењу јави анђео Божји, који му је рекао да су његове молитве и милостиње узишле као спомен пред Бога, и упутио га да пошаље људе у Јопу да позову апостола Петра, који је у то време тамо боравио. Истовремено је и сам апостол Петар имао чудесно виђење којим му је Бог открио да ниједан човек, па ни незнабожац, не треба да се сматра нечистим. Тако је Корнилије, по изричитом сведочанству Светог писма, постао првина незнабожаца примљених у Цркву Христову, отварајући тако пут спасења и свим народима изван Израиља, не само Јеврејима.
Када је апостол Петар, превазилазећи сопствене предрасуде, дошао у његов дом у Кесарији и тамо проповедао о Христу окупљеној Корнилијевој породици и пријатељима, Дух Свети је сишао на све присутне још пре самог чина крштења, на велико запрепашћење јеврејских хришћана који су пратили Петра, те се Корнилије са читавим својим домом одмах затим и крстио. Оставивши потом војну римску службу, посветио се у потпуности проповедању јеванђеља и, по предању, постао епископ, прво у Кесарији, а потом, по неким изворима, и на Кипру. Неустрашиво је ширио хришћанску веру међу дотад незнабожачким становништвом, лично рушио идоле и многе привео Христу, подносећи притом страдања и прогоне ради имена Господњег. Упокојио се у миру после многих апостолских трудова, оставивши трајну успомену као онај кроз чије је обраћење Бог очигледно показао да су врата спасења отворена свим народима света.
Празновање
Празнује се 26. септембра по новом календару.