Житије
Свети Теофилакт био је епископ града Никомидије, који је живео на прелазу из осмог у девети век. У младости се посветио духовном животу и био је близак ученик и сарадник светог Тарасија, будућег патријарха цариградског, заједно са којим се, пре него што је Тарасије уздигнут на патријаршијски престо, једно време подвизавао у монашком братству на малоазијској обали Босфора, узрастајући под његовим руководством у врлини и строгом подвижничком животу.
Због светости живота и дубоке мудрости, свети Тарасије га је, по сопственом ступању на цариградску катедру, поставио за епископа Никомидије, некада славне царске престонице сада сведене на провинцијски град. Тамо се свети Теофилакт показао као изузетно милостив пастир, брижан старалац о сиротињи, болеснима и немоћнима своје епархије, лично подижући болнице, прихватилишта за губавце и домове за убоге, у којима је, по предању, знао и сам да негује најтеже болеснике, не презајући од њихових рана.
Када се, после привременог периода мира, поново разбуктало иконоборачко гоњење под царем Лавом В Јерменином, и владар устаде против поштовања светих икона које је Седми васељенски сабор био свечано потврдио, свети Теофилакт је, заједно са својим старим учитељем Тарасијевим наследницима и другим истомишљеницима попут светог Теодора Студита, неустрашиво стао у одбрану православног предања, отворено прекоревајући и самог владара због безакоња којим крши одлуке васељенског сабора. Због те постојаности био је лишен своје епископске катедре и послан у далеко прогонство, где је провео последњих око тридесет година живота у великим невољама и лишавању, не одступивши ниједном од одбране истине ни под претњом ни под обећањима. У изгнанству се, вероватно око 845. године, и упокојио као верни исповедник, мало пре коначне победе православља. Црква га поштује као светог јерарха и исповедника који је страдао за свете иконе.
Празновање
Празнује се 21. марта по новом календару.