Житије
Свети три младића — Ананија, Азарија и Мисаило — заједно са пророком Данилом, њиховим вршњаком и сапутником, одведени су из Јерусалима у вавилонско ропство у ВИ веку пре Христа, када је вавилонски цар Навуходоносор освојио Јудеју и, према тадашњем обичају, одвео у ропство најспособнију јудејску омладину племенитог рода, да би је васпитао за царску службу. Догађај је детаљно описан у Старом завету, у Књизи пророка Данила, која бележи и њихова вавилонска имена дата им на царском двору — Седрах, Мисах и Авденаго — под којима су такође познати у хришћанској традицији.
Иако су васпитавани на паганском вавилонском двору, сва тројица су остала верна Богу Израиљевом, стриктно се придржавајући верских прописа чак и у погледу исхране, радије бирајући поврће и воду него царска јела која су сматрали нечистим по Закону. Њихова верност и мудрост учинили су да се, и поред страног порекла, истакну на двору и буду постављени на високе управне положаје у вавилонској покрајини.
Врхунац њиховог искушења дошао је када је цар Навуходоносор подигао огроман златни кип и наредио да се сви становници царства, на дати музички знак, поклоне том идолу под претњом смрти у ужареној пећи. Ананија, Азарија и Мисаило су одбили да се поклоне било чему осим једином истинитом Богу, упркос томе што су знали каква им казна следи. Разјарени цар наредио је да пећ буде загрејана седам пута јаче него обично и да младићи буду бачени у њу везани.
Према библијском приповедању, када су бачени у ватру, сам пламен је спалио оне који су их бацали, док су младићи унутра ходали неозлеђени, певајући хвалоспев Богу — јер им се, по тексту Књиге пророка Данила, у пећи придружио Анђео Господњи који је претворио ужарени пламен као да је „росни ветар”, штитећи их од сваке опекотине. Видевши ово чудо, сам цар Навуходоносор је, запањен, признао моћ Бога Израиљевог и наредио да младићи буду изведени из пећи неозлеђени, унапредивши их још више на свом двору.
Овај догађај је кроз векове постао један од најснажнијих старозаветних образаца постојаности у вери усред смртне опасности, и песма коју су младићи, по предању, певали у пећи (Песма тројице младића) трајно је ушла у православно богослужење као један од библијских појаца који се певају на јутрењу.
Празновање
Празнује се 30. децембар по новом календару (17. децембар по старом).